23

децембар 2022

Изложбена сезона 2022. у ћупријском музеју затворена изложбом “ Птица, бик и вук“ Јелене и Милене Виторовић

Изложбена сезона 2022. у ћупријском музеју затворена изложбом “ Птица, бик и вук“ Јелене и Милене Виторовић

Изложба садржи цртеже, слике и мозаике на којима доминирају мотиви животиња.

Уметност отеловљује субјект чије постојање није могуће представити дискурсима. То омогућава да се уметност ослободи формалне дискусије. Уметност је оруђе за откривање човекове

психологије.

Алегоријске представе људске психе постигнуте су зооморфном фигурацијом (вукови,

птице, бикови, и др.) у делима ове две уметнице.

Милена Виторовић инспирацију за серију својих мозаика налази у природи. Тежи ка приказу мистичних предела и осећања која у њима преовлађују. Топлим тоновима  жутих, наранџастих и црвених боја жели да пренесе боју земље, мирис летњег ваздуха, врелину јутра и поднева. Чест мотив који се  појављује је бик. Бик је на њеним сликама је симбол човека и његовог односа са природом и другим људима. Култ бика који је присутан још од праисторије и цртежа пећинског човека, преко Крита и Микене, Шпаније и кориде, где матадор демонстрира своју снагу и потчињава „звер“ за своју корист и величину, до Индије и светих Крава.

Бик, симбол страдања, одрицања, али и снаге. Као и човек, бик није свестан своје снаге и величине и у том незнању дозвољава другима да се играју његовом судбином. Ауторка жели да својим сликарством покаже да смо сви исти, да делимо исте пределе и осете, да је разлика само у нашем разумевању и перцепцији света око нас, да ли ћемо прихватити или променити визију која нам се намеће.

Тема Јелениних слика су пејзаж, природа и свесност човека у намери да своје  постојање усклади са природом. Како је човек део природе његова суштина, постојање може бити остварано само у тој спрези. Окосница је управо амбивалентност овог односа. Референце за своје стваралаштво Јелена Виторовић налази од филозофије немачког филозофа Хајдегера, преко психоанализе, религије до езотерије. Формализам својих дела дефинише и теоријом форме једног од врхунских сликара и педагога у Баухаус школи, Пола Клеа.

У стваралаштву обе уметнице снажан цртеж и линија су ликовни језик који превлађује над бојом  и површином. И како је цртеж најинтимнији и најсензибилнији део уметниковог изражавања њихова дела сведоче о њиховим најдубљим мислима и ставовима.